<ПОСЛУШАТЬ АУДИО> – сакупљачи и чувари руске традиционалне сеоске културе из горењег тока чувене реке Оке. Са колективом се наш извештач састао у фолклорно-етнографском центру Дербеневка, по којем је ансамбл добио име. Сви ми смо грађани неко друге, неко треће генерације, али углавном потичемо од руских сељака, објашњава члан колектива Захар, зато фолклор одјекује у нашим душама, и у извесном тренутку он је постао врло важан део нашег живота.
Дербеневка се бави емоционално-интуитивним упознавањем народне културе: сакупља и обрађује материјал за време фолклорних теренских истраживања, прави копије ношњи према узорима, обележава празнике традиционалног календара, одржава концерте и семинаре.
„Фолклор непосредно репродукује лепоту света – говори Захар, како у ношњама које имитирају, на пример, јаркост птичијих пера, тако и у маниру извођења – мушкарци могу да ржу као коњи, а жене да креште као птице. Нравно, не може се тачно имитирати крештање птице, зато се добија свој самосвојни резултат, надахнут лепотом Творца. Савремени људи су се већ много удаљили од народне стихије, непосредни ликови фолклора могу да им буду неразумљиви. Често видим како је за неприпремљене фолклор далек, као неко нескладно јецање… Ми певамо, чувајући дијалекат и слушаоци често не схватају ни речи, мада ми певамо на руском…“
Таква је објективна реалност: село изумире у читавом свету, нама је све даља и исконска култура. Русија није изузетак, и процес емиграције омладине у градове се не може зауставити… Али да ли има позитивних примера када се села у провинцији препорађају. И на рачун чега?
„Постоји, на пример, село Пожариште, где је један младић фактички прекинуо процес изумирања села – говори Захар – и учинио је то захваљујући томе што је направи фолклорни ансамбл. Он је „упознао“ баке са њиховим унукама: оне су живеле врло раздвојено и отуђено. Он је открио унукама да су баке и њихове песме дивна ствар, ујединио их је у један музички колектив, који сада успешно учествује на фестивалима. И сада се у Пожаришту радосније живи, и деца су почела да се рађају… Или ево примера – наставља наш саговорник – село Давидово. Отац једне чланице наше групе, свештеник, отишао је тамо, препородио цркву, направио црквену општину, при њој фолклорни колектив. Сада у селу ради дечији дом, становници села су препородили механичарске радионице, гаје се коњи…“
Народна култура је пуна мудрости, али је при томе врло хармонична и једноставна – сматра Захар и наводи руску пословицу: Где је просто, тамо је анђела сто. Неодвојиви део народне културе су обреди о којима и говоримо…
„Постојао је такав обред – „сољење девојака“. Ваљали су их у снегу, бацали им снег за оковратник и испод сукања, како се не би „уквариле“, тачније да се удају исте године. А нежењеним мимцима су вешали специјалну дрвену дашцицу како би их било срамота да иду са њом и да се брже ожене. На Тројицу девојке су се окупљале у шуми и пржиле кајгану – занимљиво да у руској традиционалној кухињи таквог јела нема, пошто руска пећ уопште не подразумева пржење. Значи, у том дејству постоји обредни смисао који сада, нажалост, можемо само да претпостављамо. Али многи истраживачи говоре да је смисао 99% обреда везан за плодност“.
„Врло је занимљив обред „Сахрана мува“, говори учесница колектива Дербеневка Полина – на јесен су момци и девојке сакупљали по кућама угинуле муве, правили за њих ковчег и ишли сви заједно да их сахране. Прошло је лето, природа пада у сан, уснуле су и муве, треба их сахранити како би мирно наступила зима. Омладина је приређивала прави обред сахране, плакала за мувама. Све је било на ивици озбиљности и шале, неко је могао да имитира попа, да опева муве, чак је и девојка могла да се преруши у попа. А после сахране је започињало весеље. Сахранили, отплакали и живот се наставља“.
„Тражили смо могућност да боравимо на Косову, говори Захар. Руски народ традиционално се интересује за браћу Србе, а код нас, људи који проучавају народну културу, ово интересовање је вероватно још јаче – нама су занимљиви корени словенског јединства. Ми смо се упознали са професором из Ниша Ирином Антанасијевић, захваљујући којој идемо у Србију. Наступаћемо на празнику општине, желимо да видимо шта је то слава. Дербеневка је припремила око 40 песама и игара, наступаћемо у народним ношњама. Желимо да нешто поклонимо драгим људима на Косову, а заједничко весеље подиже бодрост духа… „– закључује Захар.
Сакупљачи и чувари руске традиционалне сеоске културе, ансамбл Дербеневка, наступаће на празнику у општини Звечан 9. маја.
06.05.2009
Источник:
радиостанция "Голос России"
![[info]](http://l-stat.livejournal.com/img/userinfo.gif){kind=small}
zahmuh's journal
